Zona za sedenje u dvorištu treba da bude postavljena tako da odgovara svakodnevnom korišćenju, a ne samo izgledu na fotografiji. Pre kupovine garniture potrebno je sagledati koliko prostora imate, u kom delu dana je dvorište najviše izloženo suncu, da li se nameštaj nalazi blizu kuće i koliko će ljudi najčešće koristiti taj deo dvorišta.
Republički hidrometeorološki zavod navodi da se klima Srbije može opisati kao umereno-kontinentalna, sa lokalnim razlikama koje zavise od reljefa, rečnih sistema, vegetacije i urbanizacije.
Zbog toga se baštenski nameštaj za dvorište ne bira isto za osunčano gradsko dvorište, kuću pored reke, planinski plac ili natkrivenu terasu.
@plastika_online Baštenska garnitura RIVA antracit – 18490 din
Dobar plan počinje od pitanja: da li želite mesto za jutarnju kafu, porodični ručak, odmor u hladu ili veća okupljanja. Odgovor određuje veličinu stola, broj stolica, oblik garniture, potrebu za suncobranom, kao i prostor za prolaz oko nameštaja.
Gde postaviti zonu za sedenje u dvorištu?
Najbolje mesto za sedenje je deo dvorišta koji ima stabilnu podlogu, prijatnu senku i lak pristup iz kuće. Ako se zona koristi za obedovanje, praktično je da bude bliže kuhinji ili izlazu na terasu.
Ako služi za odmor, može se pomeriti ka mirnijem delu dvorišta, uz zelenilo, pergolu ili zid koji daje zaklon od vetra.
Pre postavljanja nameštaja posmatrajte dvorište tokom dana. Jutarnje sunce može da bude prijatno za doručak, dok popodnevno sunce može da oteža duže sedenje. Ako je najlepši deo dvorišta potpuno izložen, potrebno je planirati suncobran, tendu, pergolu ili prirodnu senku.
Podloga ima veliku ulogu. Baštenski nameštaj može stabilno da stoji na betonu, kamenu, pločicama, drvenom dekingu ili dobro pripremljenoj šljunkovitoj površini. Trava može da odgovara za povremeno korišćenje, ali nogare stolica mogu da propadaju posle kiše, a vlaga može da skraćuje vek pojedinih materijala.
Koliko prostora treba ostaviti oko baštenskog nameštaja?
Zona za sedenje ne treba da bude pretrpana. Oko stola i stolica treba ostaviti dovoljno mesta da se stolica izvuče i da osoba može da prođe bez pomeranja cele garniture.
Kod manjih dvorišta bolje je birati kompaktnu garnituru, klupu uza zid ili sto na rasklapanje.
Za porodični sto sa četiri stolice potrebno je više prostora nego što zauzima sam sto. Stolice se pomeraju, ljudi ustaju, unose se poslužavnici, a prolaz prema kući ili roštilju treba da ostane slobodan. Ako je dvorište usko, bolji efekat može da se dobije pravougaonim stolom uz jednu ivicu prostora nego okruglim stolom na sredini.
Kod garnitura za odmor, ugaona forma može da pomogne da se iskoristi deo uz zid, ogradu ili živu ogradu. Dvosed, dve fotelje i niski sto mogu bolje da odgovaraju malom dvorištu nego velika ugaona garnitura koja zauzima veći deo prostora.
Koji baštenski nameštaj izabrati za dvorište?
Izbor zavisi od toga kako koristite dvorište. Za obroke na otvorenom najpraktičniji su sto i stolice. Za kafu, čitanje i odmor pogodnije su fotelje, dvosed, ugaona garnitura ili ležaljke.
Za dvorišta u kojima se okuplja više ljudi, korisna je kombinacija većeg stola, nekoliko stolica i dodatne klupe.
Baštenski sto treba da bude dovoljno stabilan i da odgovara broju korisnika. Ako se sto koristi samo za kafu, dovoljan je manji model. Za ručak, roštilj ili porodična okupljanja potreban je veći sto sa čvrstom pločom koja se lako briše.
Stolice treba birati prema udobnosti, težini i mogućnosti odlaganja. Složive stolice su praktične za manja dvorišta. Fotelje sa jastucima daju više komfora, ali zahtevaju prostor za čuvanje tekstila tokom kiše i van sezone.
Klupa može da bude korisna uz zid, ogradu ili ispod krošnje. Ona zauzima manje mesta od više pojedinačnih stolica i može da poveže zonu za sedenje sa zelenilom. Ako ima sanduk za odlaganje, može da posluži za jastuke, prekrivače i manje baštenske dodatke.
Koji materijali bolje podnose spoljne uslove?
Materijal treba birati prema izloženosti suncu, vlazi i načinu održavanja. Metal, drvo, veštački ratan, plastika i aluminijum imaju različite prednosti, pa pre kupovine treba razmotriti gde će garnitura stajati i koliko vremena želite da odvojite za održavanje.
Drveni baštenski nameštaj unosi topao izgled u dvorište. Može lepo da se uklopi uz travnjak, kamen, biljke i pergolu. Drvo zahteva zaštitu uljem, lazurama ili premazima, posebno ako je izloženo kiši i jakom suncu. Ako se ne održava, može da posivi, ispuca ili upije vlagu.
Metalni nameštaj može da bude stabilan i dugotrajan, posebno kada ima zaštitni premaz. Kod čeličnih elemenata treba obratiti pažnju na oštećenja premaza jer vlaga može da izazove koroziju. Aluminijum je lakši i pogodniji za pomeranje, a dobro se uklapa u modernija dvorišta.
Veštački ratan je popularan za garniture za sedenje jer daje opušten izgled i lako se kombinuje sa jastucima. Važno je proveriti kvalitet konstrukcije i otpornost pletenog dela na UV zračenje. Jeftiniji materijali mogu brže da izgube boju ili da postanu krti na jakom suncu.
Plastični baštenski nameštaj je lak za pomeranje i održavanje, ali kvalitet mnogo varira. Deblja i čvršća plastika može da traje duže, dok tanji modeli mogu da se deformišu ili izblede. Za dvorište koje se koristi svakog dana bolje je birati čvršću konstrukciju.
View this post on Instagram
Kako rešiti hladovinu oko zone za sedenje?
Hladovina je jedan od najvažnijih uslova za prijatno sedenje u dvorištu. Bez zaštite od sunca, čak i lepa garnitura može da ostane neiskorišćena tokom toplijih dana.
Američka agencija za zaštitu životne sredine navodi da drveće i vegetacija snižavaju površinsku temperaturu i temperaturu vazduha kroz senku i isparavanje vlage iz biljaka.
Prirodna senka pod krošnjom može da bude najprijatnija, ali ne postoji u svakom dvorištu. Ako nema dovoljno drveća, mogu pomoći suncobran, tenda, pergola, jedro za senčenje ili nadstrešnica.
Kod većih dvorišta korisno je kombinovati zelenilo i konstrukciju za senku, naročito ako se prostor koristi tokom celog leta.
EPA navodi i da drveće, zeleni krovovi i vegetacija pomažu u smanjenju efekta toplotnih ostrva jer zasenjuju površine, odbijaju deo sunčevog zračenja i oslobađaju vlagu u atmosferu. U dvorištu to znači da biljke oko zone za sedenje ne služe samo kao ukras, već mogu da doprinesu prijatnijem boravku.
Suncobran treba birati prema veličini garniture. Mali suncobran može da pokrije sto za dve osobe, ali za veći sto ili ugaonu garnituru potreban je širi model ili bočni suncobran. Važno je da postolje bude dovoljno teško, posebno ako je dvorište izloženo vetru.
Kako zaštititi baštenski nameštaj od kiše i vlage?
Padavine su važan faktor pri planiranju dvorišne zone za sedenje. RHMZ navodi da normalna godišnja suma padavina za Srbiju iznosi 896 mm, kao i da veći deo zemlje ima više padavina u toplijoj polovini godine.
Najviše kiše pada u junu i maju, dok u junu u proseku padne 12 do 13 procenata ukupne godišnje sume padavina.
Zbog toga nameštaj ne treba postavljati na mesto gde se zadržava voda. Ako je podloga blago nagnuta, voda može lakše da otiče. Kod pločica, kamena ili betona treba proveriti da li posle kiše ostaju lokve ispod nogara. Kod drvenih platformi bitna je ventilacija ispod konstrukcije.
Jastuci i tekstil treba da imaju mesto za odlaganje. Čak i kada su deklarisani za spoljašnju upotrebu, duže stajanje na kiši može da skrati vek punjenja i navlake. Sanduk za odlaganje, zatvorena klupa ili suvo mesto u pomoćnoj prostoriji mogu mnogo da pomognu.
Za garniture koje ostaju napolju tokom cele sezone korisne su zaštitne navlake. One treba da budu odgovarajuće veličine, da ne zadržavaju vodu na sredini i da omogućavaju bar minimum provetravanja. Prekrivanje mokrog nameštaja bez sušenja može da dovede do zadržavanja vlage.
Kako uklopiti sto, stolice i dodatke?
Zona za sedenje treba da ima jasnu osnovu: sto, stolice ili garnituru, senku i stabilnu podlogu. Dekoracija dolazi tek posle toga. Ako se prvo kupe jastuci, lampe i saksije, prostor može da izgleda lepo, ali da ne bude praktičan za korišćenje.
Za manja dvorišta pogodna je jednostavna postavka: manji sto, dve do četiri stolice, jedna veća saksija i zidna ili solarna rasveta. Za veća dvorišta može se napraviti odvojena zona za ručavanje i zona za odmor. U tom slučaju sto i stolice mogu biti bliže kući, dok garnitura za opuštanje može stajati u mirnijem delu dvorišta.
Boje treba uskladiti sa fasadom, ogradom, podlogom i zelenilom. Neutralne boje se lakše kombinuju, dok jastuci, prekrivači i saksije mogu da unesu življi ton. Ako je dvorište puno biljaka, prirodni materijali i mirnije boje mogu da deluju skladnije.
Rasveta je važna ako se prostor koristi uveče. Zidne lampe, solarne lampe, podne lampe za spoljašnju upotrebu ili diskretna rasveta oko staze mogu da učine prostor prijatnijim. Kablovi i utičnice moraju biti namenjeni za spoljne uslove, uz bezbedno postavljanje.
Kako održavati baštenski nameštaj tokom sezone?
Održavanje zavisi od materijala. Drveni nameštaj treba očistiti blagim sredstvom i po potrebi zaštititi uljem ili premazom. Metalni nameštaj treba pregledati, posebno na spojevima i mestima gde je zaštitni sloj oštećen. Veštački ratan treba očistiti od prašine i lišća, jer prljavština može da se zadrži između pletenih delova.
Jastuke treba unositi kada se najavljuje kiša ili kada se zona ne koristi duže vreme. Ako se pokvase, treba ih osušiti pre odlaganja. Navlake koje se skidaju olakšavaju održavanje, posebno ako se prostor koristi za ručavanje ili okupljanje dece.
Na kraju sezone nameštaj treba očistiti, osušiti i zaštititi. Ako postoji mogućnost, najbolje je čuvati ga u garaži, ostavi ili pod natkrivenim delom. Ako ostaje napolju, potrebne su navlake koje odgovaraju dimenzijama nameštaja.
Kako povezati baštenski nameštaj sa ostatkom dvorišta?
Zona za sedenje treba da izgleda kao deo dvorišta, a ne kao odvojena grupa nameštaja bez veze sa okolinom. To se postiže ponavljanjem materijala, boja i biljaka. Ako dvorište ima kamenu stazu, sličan ton može da se ponovi u saksijama ili pločama ispod stola.
Ako dominira drvo, drveni detalji mogu da povežu garnituru sa ogradom, pergolom ili žardinjerama.
Putanja do zone za sedenje treba da bude jasna. Staza od kuće do stola, diskretna rasveta i nekoliko biljaka uz ivicu mogu da učine prostor prijatnijim i praktičnijim. Ako se dvorište koristi i uveče, svetlo ne treba da bude prejako. Bolji efekat daju toplije lampe, zidna rasveta i usmereno svetlo oko staze.
Zvuk i privatnost takođe utiču na boravak. Ako je dvorište blizu ulice, živa ograda, drvena pregrada ili više saksije mogu da ublaže osećaj izloženosti. Ako je prostor uz komšijsku ogradu, postavka garniture treba da omogući prijatno sedenje bez osećaja da ste direktno okrenuti ka prolazu.
Zaključak…
Baštenski nameštaj za dvorište treba birati prema prostoru, navikama i spoljnim uslovima. Udobna zona za sedenje ne zavisi samo od garniture, već i od podloge, senke, zaštite od kiše, mesta za odlaganje jastuka i veze sa ostatkom dvorišta.
Najbolji rezultat se dobija kada se prvo odredi namena prostora, zatim izaberu dimenzije i materijali, pa tek onda dodaju dekoracija, rasveta i biljke. Tako dvorište postaje mesto koje može da se koristi tokom cele sezone, za jutarnju kafu, ručak, odmor i okupljanje sa gostima.